МИЛИВОЈЕ ЈОВАНОВИЋ (1905 – 1984) САРАДНИК ОКУПАТОРА И/ИЛИ САРАДНИК КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПРИЛОЗИ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ БИОГРАФИЈЕ

Abstract

Рад обрађује биографију Миливоја Јовановића (1905 – 1984), полицијског службеника, шефа Опште полиције у Београду у међуратном периоду и шефа Одељења специјалне полиције на почетку Другог светског рата. Специјална полиција се првенствено бавила хапшењима и ислеђивањима комуниста, а Јовановић је на овој функцији остао до јула 1941. године да би након тога био премештен у Инспекторски одсек у коме је радио до марта 1944. године. За време његовог службовања током Другог светског рата донета је одлука о евиденцији Јевреја, а Јовановић је био и стални члан комисије које је одлучивала о категоризацији логораша на Бањици. Мање познат податак из његове биографије је да је током рата, али и пре њега помагао појединим комунистима да избегну рације или их је ослобађао затворске казне. Због тога је био ослобођен од стране ОЗНЕ након рата и није издржавао казну као ,,сарадник окупатора“. У овом раду смо на основу релевантне литературе и архивске грађе, као и грађе које нам је дала породица Мирослава Јовановића, настојали да расветлимо пре свега тај аспект деловања Мирослава Јовановића током Другог светског рата.