TOKSIČNI STRES U DETINJSTVU I RIZIK ZA DUGOROČNE ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Abstract

Nepovoljna iskustva u detinjstvu (NID), uključujući zlostavljanje, zanemarivanje,disfunkcionalnu porodicu i druge stresne ili traumatične nedaće u detinjstvu, povezanesu sa dugoročnim negativnim zdravstvenim posledicama. Kao doprinoseći činilacu nastanku ovih posledica uključen je toksični stresni odgovor. Fiziološki odgovor nadelovanje stresora određen je višestrukim faktorima, uključujući trajanje i jačinu izloženosti,zaštitne faktore ili ranjivosti i razvojne činioce. Odgovor na delovanje stresoramože biti adaptacioni (fiziološki) ili maladaptacioni (patološki). U odgovoru na delovanjestresora nervni, endokrini i imunski sistem integrišu se u jedinstven neuro-endokrino-imunski sistem. Ako je izloženost stresoru vremenski ograničena i ukoliko osobaposeduje odgovarajuće mehanizme za suprotstavljanje, ovi sistemi podležu vremenskiograničenoj adaptaciji da bi se organizam vratio u stanje homeostaze. Međutim, dugotrajnaili jaka izloženost delovanju stresora može da prouzrokuje disregulaciju neuro-endokrino-imunskog sistema, oštećujući inhibiciju fidbekom i regulacione mehanizmei stvarajući maladaptacioni, toksični, odgovor na stres. Toksični stres može daprouzrokuje bilo suvišak bilo nedostatak hormona ili neurotransmitera indukovanihstresom, što opet, kada se doživi u toku senzitivnog perioda razvoja u detinjstvu, možeda bude ugrađeno u biološke sisteme u razvoju. Poremećena dostupnost hormona i neurotransmiteraizaziva trajne promene koje pogađaju brojne organske sisteme i funkcije,uključujući arhitekturu mozga, regulaciju endokrinog sistema i imunski odgovor.Promene u više organskih sistema, u sprezi sa genetičkom osetljivošću i epigenetičkomregulacijom, stavljaju osobu u rizik za negativne posledice po fizičko, mentalno i bihevioralnozdravlje u odraslom dobu.