PORODIČNI VREDNOSNI SISTEM MLADIH U REPUBLICI SRPSKOJ

DRUŠTVENE DEVIJACIJE Pub Date : 2020-10-10 DOI:10.7251/zcmz2001277k

Biserka Košarac

{"title":"PORODIČNI VREDNOSNI SISTEM MLADIH U REPUBLICI SRPSKOJ","authors":"Biserka Košarac","doi":"10.7251/zcmz2001277k","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Porodični vrednosni sistemi oduvek su privlačili pažnju istraživača. Veliki broj studija bavio se analizom osnovnih sociokulturnih determinanti koje utiču na formiranje i održavanje određenog skupa vrednosti. U ovom radu na osnovu podataka dobijenih u empirijskom istraživanju nastojaćemo da analiziramo koji su to dominantni vrednosni obrasci mladih vezanih za brak, porodicu i roditeljstvo i od kojih faktora zavise. Samo istraživanje smestili smo u teorijski koncept patrijarhalnog vrednosnog sistema karakterističnim za naše područije uz uvažavanje nalaza istraživanja poslednjih decenija koja ukazuju na svojevrsnu polarizaciju porodičnih vrednosti kod mladih. Na početku rada pored teorijskog okvira analiziramo osnovne pravce porodičnih promena u savremenom društvu i pratećih vrednosno-normativnih sistema. Zatim u drugom delu rada predstavljamo rezultate istraživanja: dominatni vrednosni obrasci i njihova povezanost sa polom, mestom stanovanja, bračnim statusom roditelja ispitanika, kulturnim kapitalom i materijalnim statusom porodice iz koje mladi dolaze. Anketno istraživanje je sprovedeno na kvotnom uzorku koje je obuhvatilo 226 ispitanika studentske populacije. Dobijeni rezultati potvrđuju tezu o vrednosnoj polarizaciji (ali još uvek dominantnom tradicionalnom, patrijarhalnom vrednosnom sistemu) i uticaju nekih socio-demografskih obeležja na vrednosni sistem. Naime, moderne porodične vrednosti prihvataju više devojke nego mladići, kao i oni koji potiču iz porodica sa višim materijalnim statusom i većom količinom kulturnog kapitala. Mesto stanovanja i bračni status roditelja nema uticaja na to koji će vrednosni model prihvatiti mladi. Rezultati pokazuju takođe da matrica porodičnih vrednosti kod mladih uključuje visoko vrednovanje porodice kao takve. Ona se poštuje, jer u društvu intenzivne transformacije i rizika pruža pojedincima osećaj sigurnosti.","PeriodicalId":211002,"journal":{"name":"DRUŠTVENE DEVIJACIJE","volume":"5 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2020-10-10","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"DRUŠTVENE DEVIJACIJE","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/zcmz2001277k","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Porodični vrednosni sistemi oduvek su privlačili pažnju istraživača. Veliki broj studija bavio se analizom osnovnih sociokulturnih determinanti koje utiču na formiranje i održavanje određenog skupa vrednosti. U ovom radu na osnovu podataka dobijenih u empirijskom istraživanju nastojaćemo da analiziramo koji su to dominantni vrednosni obrasci mladih vezanih za brak, porodicu i roditeljstvo i od kojih faktora zavise. Samo istraživanje smestili smo u teorijski koncept patrijarhalnog vrednosnog sistema karakterističnim za naše područije uz uvažavanje nalaza istraživanja poslednjih decenija koja ukazuju na svojevrsnu polarizaciju porodičnih vrednosti kod mladih. Na početku rada pored teorijskog okvira analiziramo osnovne pravce porodičnih promena u savremenom društvu i pratećih vrednosno-normativnih sistema. Zatim u drugom delu rada predstavljamo rezultate istraživanja: dominatni vrednosni obrasci i njihova povezanost sa polom, mestom stanovanja, bračnim statusom roditelja ispitanika, kulturnim kapitalom i materijalnim statusom porodice iz koje mladi dolaze. Anketno istraživanje je sprovedeno na kvotnom uzorku koje je obuhvatilo 226 ispitanika studentske populacije. Dobijeni rezultati potvrđuju tezu o vrednosnoj polarizaciji (ali još uvek dominantnom tradicionalnom, patrijarhalnom vrednosnom sistemu) i uticaju nekih socio-demografskih obeležja na vrednosni sistem. Naime, moderne porodične vrednosti prihvataju više devojke nego mladići, kao i oni koji potiču iz porodica sa višim materijalnim statusom i većom količinom kulturnog kapitala. Mesto stanovanja i bračni status roditelja nema uticaja na to koji će vrednosni model prihvatiti mladi. Rezultati pokazuju takođe da matrica porodičnih vrednosti kod mladih uključuje visoko vrednovanje porodice kao takve. Ona se poštuje, jer u društvu intenzivne transformacije i rizika pruža pojedincima osećaj sigurnosti.

查看原文本刊更多论文

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

DRUŠTVENE DEVIJACIJE

自引率

0.00%

发文量