И ЗЕМАЉСКО ДУШУ ВЕЖЕ С НЕБОМ

Abstract

Нећемо погрешити ако реч о новој књизи Горана Максимовића Земаљско и небесно: О књижевном надахнућу српских православних свештеника и монаха 19. и 20. вијека и другим сакралним темама нове српске књижевности започнемо кон- статацијом да она обједињује књижевноисторијске студије које су резулат вишего- дишњег ауторовог истраживачког интересовања и посвећености овој недовољно истицаној, а важној теми. Избор наслова којим се земља зазива заједно са небесима од нас међутим, захтева, да се у уводној речи о књизи нешто другачијим тоном одре- димо према њој. На комплетну структуру књиге сам назив, наиме, делује као зајед- нички именитељ целокупног животног ангажовања, плодотворног рада и идејних начела личности представљених у њој, подједнако успешно остварених у различи- тим књижевним и некњижевним жанровима, у културном животу српског народа и у историји Српске православне цркве. Зато смо и овај кратак приказ садржаја књиге започели речима о земаљском које ,,веже душу с небом / како луча с сунцем капљицу”, преузетим од игумана Стефана – највећег међу ликовима духовника у целокупној српској књижевности, истинског духовног ослонца сународницима и идејног темеља читавог Горског вијенца. Овај Његошев јунак је изразито убедљив и вредносно универзалан јер је његова проницљивост заснована на спрези историј- ског и неисторијског искуства, а управо такве заснове носи подељено искуство свих личности којима је најновија књига Горана Максимовића посвећена.