A. Mekić, Herzegovina, F. Rašidagić, Izet Bajramovic, Slavenko Likić, Merima Merdan
{"title":"青少年柔道运动员训练前后体内水分的差异","authors":"A. Mekić, Herzegovina, F. Rašidagić, Izet Bajramovic, Slavenko Likić, Merima Merdan","doi":"10.26773/JASPE.190102","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Uvod Dehidracija može ugroziti sportsku izvedbu i povećati rizik od teške tjelesne povrede. Negativni efekti dehidratacije na performanse se uočavaju već pri <2% (Barr, 1999). Naime, manjak tečnosti koji se javlja tokom jedne vježbe može potencijalno kompromitovati sljedeću sesiju vježbanja, ukoliko ne dođe do adekvatne zamjene tečnosti. Dakle, zamjena te čnosti poslije vježbanja često se može smatrati hidratacijom prije sljedećeg treninga (Shirreff s, Armstrong, & Cheuvront, 2004). Ipak, sportisti samoinicijativno ne piju dovoljnu količinu vode za sprječavanje dehidracije tokom fi zičke aktivnosti (Casa, Armstrong, Hillman, Montain, Reiff , Rich, Roberts, & Stone, 2000; Maughan i sar., 2010). Maughan & Shirreff s (2010), navode da neki sportisti piju previše tečnosti, dok neki mogu razviti i hiponatremiju zbog prevelikog unosa tečnosti. S druge strane, slobodnim mikropauzama koje se tokom treninga planiraju u cilju nadoknađivanja tečnosti gubi se na intenzitetu treninga, a ukoliko je cilj treninga sticanje motoričkog znanja onda dolazi do narušavanja organizacije i kontinuiteta rada (Gobson i sar., 2012). Pogotovo je to slučaj prilikom rada u parovima, kada jedan od partnera nadoknađuje tečnost, dok drugi stoji i čeka ga. Interesantno bi bilo ispitati da li nadoknađivanje tečnosti tokom treninga predstavlja samo naviku sportiste, ili zato zaista postoji objektivna potreba nastala kao rezultat gubitka tečnosti znojenjem i naprezanjem tokom treninga. Sam osječaj žeđi je individualnog karaktera, te bi stoga bilo potrebno provjeriti opravdanost slobodnog načina rehidriranja. Poznato je i da vrhunski judo takmičari hipohidracijom smanjuju težinu prije takmičenja, što takođe negativno utiče na organizam sportiste i dovodi do smanjenja funkcije te negativnih učinaka na zdravlje (Jung & Malliaropoulos, 2014). Gubitak tečnosti rezultira osjećajem letargije i gubitkom motivacije za nastavak vježbanja, pridonoseći razvoju umora (Watson, 2008). Kratkoročne promjene u hidrataciji mogu se procijeniti na temelju promjene mase tijela (Maughan & Shirreff s, 2010). Rezultati ove studije bi trebali potvrditi dehidraciju organizma u slučaju nekonzumiranja tečnosti tokom judo treninga, te ukazati na opravdanost organizovane rehidratacije u slučaju sportista 11-12 godina starosti. Abstract","PeriodicalId":32340,"journal":{"name":"Journal of Anthropology of Sport and Physical Education","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2019-01-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"1","resultStr":"{\"title\":\"Differences in Body Hydration Before and After the Judo Training of Young Athletes\",\"authors\":\"A. Mekić, Herzegovina, F. Rašidagić, Izet Bajramovic, Slavenko Likić, Merima Merdan\",\"doi\":\"10.26773/JASPE.190102\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"Uvod Dehidracija može ugroziti sportsku izvedbu i povećati rizik od teške tjelesne povrede. Negativni efekti dehidratacije na performanse se uočavaju već pri <2% (Barr, 1999). Naime, manjak tečnosti koji se javlja tokom jedne vježbe može potencijalno kompromitovati sljedeću sesiju vježbanja, ukoliko ne dođe do adekvatne zamjene tečnosti. Dakle, zamjena te čnosti poslije vježbanja često se može smatrati hidratacijom prije sljedećeg treninga (Shirreff s, Armstrong, & Cheuvront, 2004). Ipak, sportisti samoinicijativno ne piju dovoljnu količinu vode za sprječavanje dehidracije tokom fi zičke aktivnosti (Casa, Armstrong, Hillman, Montain, Reiff , Rich, Roberts, & Stone, 2000; Maughan i sar., 2010). Maughan & Shirreff s (2010), navode da neki sportisti piju previše tečnosti, dok neki mogu razviti i hiponatremiju zbog prevelikog unosa tečnosti. S druge strane, slobodnim mikropauzama koje se tokom treninga planiraju u cilju nadoknađivanja tečnosti gubi se na intenzitetu treninga, a ukoliko je cilj treninga sticanje motoričkog znanja onda dolazi do narušavanja organizacije i kontinuiteta rada (Gobson i sar., 2012). Pogotovo je to slučaj prilikom rada u parovima, kada jedan od partnera nadoknađuje tečnost, dok drugi stoji i čeka ga. Interesantno bi bilo ispitati da li nadoknađivanje tečnosti tokom treninga predstavlja samo naviku sportiste, ili zato zaista postoji objektivna potreba nastala kao rezultat gubitka tečnosti znojenjem i naprezanjem tokom treninga. Sam osječaj žeđi je individualnog karaktera, te bi stoga bilo potrebno provjeriti opravdanost slobodnog načina rehidriranja. Poznato je i da vrhunski judo takmičari hipohidracijom smanjuju težinu prije takmičenja, što takođe negativno utiče na organizam sportiste i dovodi do smanjenja funkcije te negativnih učinaka na zdravlje (Jung & Malliaropoulos, 2014). Gubitak tečnosti rezultira osjećajem letargije i gubitkom motivacije za nastavak vježbanja, pridonoseći razvoju umora (Watson, 2008). Kratkoročne promjene u hidrataciji mogu se procijeniti na temelju promjene mase tijela (Maughan & Shirreff s, 2010). Rezultati ove studije bi trebali potvrditi dehidraciju organizma u slučaju nekonzumiranja tečnosti tokom judo treninga, te ukazati na opravdanost organizovane rehidratacije u slučaju sportista 11-12 godina starosti. Abstract\",\"PeriodicalId\":32340,\"journal\":{\"name\":\"Journal of Anthropology of Sport and Physical Education\",\"volume\":\" \",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2019-01-25\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"1\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Journal of Anthropology of Sport and Physical Education\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.26773/JASPE.190102\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"\",\"JCRName\":\"\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Journal of Anthropology of Sport and Physical Education","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.26773/JASPE.190102","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 1
摘要
Uvod Dehidracija može ugroziti sportsku izvedbu i povećati rizik od teške tjelesne povrede。脱水的负面影响已经出现在<2%（Barr，1999）。特别是，除非进行充分的液体置换，否则在一次运动中出现的液体缺乏可能会影响下一次运动。因此，运动后频率的变化通常可以被认为是下一次训练前的水合作用（Shirreff s，Armstrong，&Cheuvront，2004）。然而，运动员在自行车运动中没有足够的水来防止脱水（Casa，Armstrong，Hillman，Montain，Reiff，Rich，Roberts，&Stone，2000；Maughan和sar，2010年）。Maughan&Shirreff s（2010）说，一些运动员喝了太多的液体，而一些运动员可能会因为摄入过多的液体而出现低钠血症。另一方面，如果运动知识培训的目的是违反工作的组织性和连续性，那么计划用于补偿流动性的自由微生物就会因训练的强度而损失（Gobson和September，2012）。在情侣中尤其如此，当一方在补偿流动性，而另一方在等待流动性时。很有意思的是，在训练中提高流动性是否只是运动员的习惯，或者因此客观上需要出汗和训练。我觉得口渴是一个个体的特征，所以我应该验证免费补水的正当性。众所周知，顶级青少年少汗比赛在比赛前会减轻体重，这也会对运动员的组织产生负面影响，减少功能和不良健康影响（Jung&Malliaropulos，2014）。Gubitak tečnosti rezultira osjećajem letargije i gubitkom motivacije za nastavak vježbanja，pridonoseći razvoju umora（Watson，2008）。短期的水合作用变化可以根据体重变化进行评估（Maughan&Shirreff s，2010）。这项研究的结果应该证实在柔道训练中不理解液体的情况下生物体的脱水，并指出在11-12岁运动员的情况下有组织的补液的正当性。摘要
Differences in Body Hydration Before and After the Judo Training of Young Athletes
Uvod Dehidracija može ugroziti sportsku izvedbu i povećati rizik od teške tjelesne povrede. Negativni efekti dehidratacije na performanse se uočavaju već pri <2% (Barr, 1999). Naime, manjak tečnosti koji se javlja tokom jedne vježbe može potencijalno kompromitovati sljedeću sesiju vježbanja, ukoliko ne dođe do adekvatne zamjene tečnosti. Dakle, zamjena te čnosti poslije vježbanja često se može smatrati hidratacijom prije sljedećeg treninga (Shirreff s, Armstrong, & Cheuvront, 2004). Ipak, sportisti samoinicijativno ne piju dovoljnu količinu vode za sprječavanje dehidracije tokom fi zičke aktivnosti (Casa, Armstrong, Hillman, Montain, Reiff , Rich, Roberts, & Stone, 2000; Maughan i sar., 2010). Maughan & Shirreff s (2010), navode da neki sportisti piju previše tečnosti, dok neki mogu razviti i hiponatremiju zbog prevelikog unosa tečnosti. S druge strane, slobodnim mikropauzama koje se tokom treninga planiraju u cilju nadoknađivanja tečnosti gubi se na intenzitetu treninga, a ukoliko je cilj treninga sticanje motoričkog znanja onda dolazi do narušavanja organizacije i kontinuiteta rada (Gobson i sar., 2012). Pogotovo je to slučaj prilikom rada u parovima, kada jedan od partnera nadoknađuje tečnost, dok drugi stoji i čeka ga. Interesantno bi bilo ispitati da li nadoknađivanje tečnosti tokom treninga predstavlja samo naviku sportiste, ili zato zaista postoji objektivna potreba nastala kao rezultat gubitka tečnosti znojenjem i naprezanjem tokom treninga. Sam osječaj žeđi je individualnog karaktera, te bi stoga bilo potrebno provjeriti opravdanost slobodnog načina rehidriranja. Poznato je i da vrhunski judo takmičari hipohidracijom smanjuju težinu prije takmičenja, što takođe negativno utiče na organizam sportiste i dovodi do smanjenja funkcije te negativnih učinaka na zdravlje (Jung & Malliaropoulos, 2014). Gubitak tečnosti rezultira osjećajem letargije i gubitkom motivacije za nastavak vježbanja, pridonoseći razvoju umora (Watson, 2008). Kratkoročne promjene u hidrataciji mogu se procijeniti na temelju promjene mase tijela (Maughan & Shirreff s, 2010). Rezultati ove studije bi trebali potvrditi dehidraciju organizma u slučaju nekonzumiranja tečnosti tokom judo treninga, te ukazati na opravdanost organizovane rehidratacije u slučaju sportista 11-12 godina starosti. Abstract
求助内容：
应助结果提醒方式：
京公网安备 11010802042870号
