ODGOVOR ARHITEKATA JUGOSLAVIJE NA ZDRAVSTVENE IZAZOVE I KRIZE 1918−1941.

Međuratni period na jugoslovenskom tlu bio je obeležen kulturnim, umetničkim i društvenim razvojem ali u isto vreme i ekonomskom i zdravstvenom krizom. Visoka stopa smrtnosti i kratak prosek životnog veka bili su prouzrokovani lošim stambenim uslovima i nedovoljno razvijenom svešću o neophodnosti dobre higijene. U svetlu takve nepovoljne zdravstvene slike, jugoslovenski arhitekti su na različite načine pokušali da aktivno učestvuju u njenom poboljšanju. Ovaj rad ima za cilj da sagleda kako su arhitekti svojim teorijskim i praktičnim radom na polju zdravstvene, stambene i školske arhitekture pomagali da se zdravstvena situacija promeni na bolje. Napori koji su jugoslovenski arhitekti sprovodili tokom međuratnog perioda na polju rešavanja zdravstvene krize predstavljaju temelje na osnovu kojih se u posleratnim godinama socijalističko društvo orijentisalo ka unapređenju zdravstvenih uslova svojih građana.