Књига и библиотеке у Старој Индији

У овом раду учињен је покушај да се домаћој библиотечкој јавности представе улога и значај књиге и библиотека на индијском потконтиненту. Приказан је однос према књизи и писању, као и ток оснивања библиотека у најстаријем развојном периоду, између 3000. г. п.н.е. и 1206. г. н.е. Систем писања који још увек чека да се дешифрује, постојао је у цивилизацији долине реке Инд још у 3. миленијуму пре нове ере, о чему сведоче бројни печати од стеатита и бакарне плочице са записима. О постојању рукописних збирки пре нове ере на просторима Индије се најмање зна, чему је узрок, осим велике временске дистанце, врло развијена усмена традиција преношења знања. Још један од разлога је пракса писања на материјалима који нису превише трајни, а то су најчешће палмин лист и брезина кора. Најпоознатији текстови у данашње време су Закони краља Ашоке записани на камену, који потичу из трећег века пре наше ере. Прве библиотеке у старој Индији о којима се поуздано може говорити, налазиле су се у склопу махавихара, будистичких монашких универзитета. Најпознатија и највећа међу њима је библиотека у Наланди. Поред библиотека при центрима образовања, у старој Индији издвајају се дворске библиотеке и библиотеке при религијским центрима.