塞尔维亚私营和公共部门之间的新冠肺炎

Q2 Social Sciences

Narodna Umjetnost Pub Date : 2021-06-25 DOI:10.15176/vol58no103

Smiljana Đorđević Belić

{"title":"塞尔维亚私营和公共部门之间的新冠肺炎","authors":"Smiljana Đorđević Belić","doi":"10.15176/vol58no103","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"U radu se razmatraju naracije o bolesti i bolovanju (engl. illness narratives) kao jedan od slojeva makronarativa COVID-19. Građa obuhvata sadržaje iz štampanih medija, TV emisija, sa društvenih mreža (Facebook, Instagram i YouTube), te naracije koje je autorka prikupila kroz intervjue. U fokusu razmatranja su žanrovski, tematski i pragmatički aspekti narativa o bolesti i bolovanju u različitim kontekstualnim okvirima. Narativi se posmatraju kroz prizmu koncepta biokomunikabilnih modela (Briggs i Hallin 2016). Pokazuje se da se gotovo svi primeri načelno dodiruju funkcijom konceptualizacije bolesti, jasno ili latentno prisutnim edukativnim usmerenjem, gotovo neizostavne su i procene funkcionisanja zdravstvenog sistema (između afirmacije i kritike), te komentari i opservacije vezane za aktuelno stanje sfere javnog zdravlja u najširem smislu. Očekivano, medijski izrazitije eksponirani i kroz višestruke interpretativne prizme propušteni sadržaji pokazuju se podložnijim za političku manipulaciju, dok u individualnim ličnim svedočenjima u prvi plan isplivavaju emocionalni doživljaji i sadržaji koji u oficijelnom diskursu ostaju zamagljeni ili potpuno skriveni i nevidljivi (problem stigmatizacije, traumatična sećanja vezana za krizne trenutke bolovanja, kritika zdravstvenog sistema i sl.). Pragmatičku slojevitost prati i izrazita heterofonija, u skladu sa istim odlikama makronarativa COVID-19 kao celine.","PeriodicalId":38816,"journal":{"name":"Narodna Umjetnost","volume":" ","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2021-06-25","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"1","resultStr":"{\"title\":\"COVID-19 u Srbiji između privatnog i javnog\",\"authors\":\"Smiljana Đorđević Belić\",\"doi\":\"10.15176/vol58no103\",\"DOIUrl\":null,\"url\":null,\"abstract\":\"U radu se razmatraju naracije o bolesti i bolovanju (engl. illness narratives) kao jedan od slojeva makronarativa COVID-19. Građa obuhvata sadržaje iz štampanih medija, TV emisija, sa društvenih mreža (Facebook, Instagram i YouTube), te naracije koje je autorka prikupila kroz intervjue. U fokusu razmatranja su žanrovski, tematski i pragmatički aspekti narativa o bolesti i bolovanju u različitim kontekstualnim okvirima. Narativi se posmatraju kroz prizmu koncepta biokomunikabilnih modela (Briggs i Hallin 2016). Pokazuje se da se gotovo svi primeri načelno dodiruju funkcijom konceptualizacije bolesti, jasno ili latentno prisutnim edukativnim usmerenjem, gotovo neizostavne su i procene funkcionisanja zdravstvenog sistema (između afirmacije i kritike), te komentari i opservacije vezane za aktuelno stanje sfere javnog zdravlja u najširem smislu. Očekivano, medijski izrazitije eksponirani i kroz višestruke interpretativne prizme propušteni sadržaji pokazuju se podložnijim za političku manipulaciju, dok u individualnim ličnim svedočenjima u prvi plan isplivavaju emocionalni doživljaji i sadržaji koji u oficijelnom diskursu ostaju zamagljeni ili potpuno skriveni i nevidljivi (problem stigmatizacije, traumatična sećanja vezana za krizne trenutke bolovanja, kritika zdravstvenog sistema i sl.). Pragmatičku slojevitost prati i izrazita heterofonija, u skladu sa istim odlikama makronarativa COVID-19 kao celine.\",\"PeriodicalId\":38816,\"journal\":{\"name\":\"Narodna Umjetnost\",\"volume\":\" \",\"pages\":\"\"},\"PeriodicalIF\":0.0000,\"publicationDate\":\"2021-06-25\",\"publicationTypes\":\"Journal Article\",\"fieldsOfStudy\":null,\"isOpenAccess\":false,\"openAccessPdf\":\"\",\"citationCount\":\"1\",\"resultStr\":null,\"platform\":\"Semanticscholar\",\"paperid\":null,\"PeriodicalName\":\"Narodna Umjetnost\",\"FirstCategoryId\":\"1085\",\"ListUrlMain\":\"https://doi.org/10.15176/vol58no103\",\"RegionNum\":0,\"RegionCategory\":null,\"ArticlePicture\":[],\"TitleCN\":null,\"AbstractTextCN\":null,\"PMCID\":null,\"EPubDate\":\"\",\"PubModel\":\"\",\"JCR\":\"Q2\",\"JCRName\":\"Social Sciences\",\"Score\":null,\"Total\":0}","platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Narodna Umjetnost","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.15176/vol58no103","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"Q2","JCRName":"Social Sciences","Score":null,"Total":0}

引用次数: 1

摘要

疾病史（英语疾病叙述）被认为是新冠肺炎宏观调控的一个层面。这座城市涵盖了媒体、电视节目、社交网络（Facebook、Instagram和YouTube）的内容，以及作者通过采访收集的故事。研究的重点是不同背景下疾病和疼痛的通用、主题和语用方面。Naratives通过生物沟通模型的概念进行监测（Briggs和Hallin，2016）。几乎所有的例子都主要涉及疾病概念的功能、明确或最近出现的教育取向、几乎不可避免的和经过评估的卫生系统（在肯定和批评之间），以及与最广泛意义上的公共卫生现状有关的评论和观察。预期的是，媒体的言论暴露出来，并通过对缺失内容的多重解释性承认，更适合政治操纵，虽然情感体验和内容在官方辩论中仍然模糊或完全隐藏和隐形（污名化问题、对疾病危机的创伤记忆、健康批评等），但在第一次个人证词中监测和表达虚假信息的务实复杂性，根据新冠肺炎马克龙酸盐与大提琴的相同特征。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

查看原文本刊更多论文

COVID-19 u Srbiji između privatnog i javnog

U radu se razmatraju naracije o bolesti i bolovanju (engl. illness narratives) kao jedan od slojeva makronarativa COVID-19. Građa obuhvata sadržaje iz štampanih medija, TV emisija, sa društvenih mreža (Facebook, Instagram i YouTube), te naracije koje je autorka prikupila kroz intervjue. U fokusu razmatranja su žanrovski, tematski i pragmatički aspekti narativa o bolesti i bolovanju u različitim kontekstualnim okvirima. Narativi se posmatraju kroz prizmu koncepta biokomunikabilnih modela (Briggs i Hallin 2016). Pokazuje se da se gotovo svi primeri načelno dodiruju funkcijom konceptualizacije bolesti, jasno ili latentno prisutnim edukativnim usmerenjem, gotovo neizostavne su i procene funkcionisanja zdravstvenog sistema (između afirmacije i kritike), te komentari i opservacije vezane za aktuelno stanje sfere javnog zdravlja u najširem smislu. Očekivano, medijski izrazitije eksponirani i kroz višestruke interpretativne prizme propušteni sadržaji pokazuju se podložnijim za političku manipulaciju, dok u individualnim ličnim svedočenjima u prvi plan isplivavaju emocionalni doživljaji i sadržaji koji u oficijelnom diskursu ostaju zamagljeni ili potpuno skriveni i nevidljivi (problem stigmatizacije, traumatična sećanja vezana za krizne trenutke bolovanja, kritika zdravstvenog sistema i sl.). Pragmatičku slojevitost prati i izrazita heterofonija, u skladu sa istim odlikama makronarativa COVID-19 kao celine.

求助全文

通过发布文献求助，成功后即可免费获取论文全文。去求助

来源期刊

Narodna Umjetnost Social Sciences-Cultural Studies

CiteScore

0.50

自引率

0.00%

发文量

审稿时长

20 weeks