Le rôle de l’action et de la contemplation dans les dimensions esthétiques et éthiques de la tragédie grecque ancienne selon le dernier Nietzsche

U svojim kasnijim godinama, Nietzsche tragičkoj umjetnosti vraća privilegirani položaj koji joj je dao u Rođenju tragedije. Pažljivo čitanje pokazuje da, unatoč snažnoj suprotnosti između njih, tragički duh i romantičarski pesimizam imaju više od jedne zajedničke stvari, osobito kada se manje usredotočimo na teorijska pitanja, a više na utjecaj svake teme na ljudsku psihu. Ovaj članak ima za cilj odgovoriti na dva pitanja: (1) koji je element koji može biti razlikovna značajka u odnosu na učinke svakog od njih, te (2) kako taj element različito djeluje u tragičkom duhu i romantičnom pesimizmu. Da bismo odgovorili na ova pitanja, nije dovoljno pozvati se na Nietzscheovu razliku između obilja i iscrpljenosti. Potrebna je pažljiva analiza složene uloge radnje i kontemplacije u određenoj vrsti estetskog iskustva na kojem se temelji starogrčka tragedija.