НОРМАТИВНИ АСПЕКТИ УПРАВНОГ МОНИТОРИНГА СЛУЖБИ БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Историјски развој људског друштва константно наводи истицање људских права и слобода, као основног постулата за настанак и развој демократског и цивилног друштва, а тиме и савремене јавне управе, са снажном правном основом и службама безбедности које су законски вођене и контролисане. У таквим условима, безбедност представља један од фундаменталних услова за егзистирање друштвене заједнице, од које зависе све друштвене и економске појаве, а која је уско везана за државу, кроз планирање, организовање и предузимање мере и активности, у циљу заштите лица и имовине од различитих угрожавајућих појава. Истовремено, субјекти безбедности као носиоци такве делатности у друштву, предузимају одговарајуће управне мере и радње које имају улогу константног мониторинга таквих активности. Тиме је управни мониторинг служби безбедности од нарочитог значаја за функционисање и транспарентност система безбедности државе, с обзиром на поверљиву природу највећег дела активности служби безбедности, односно неопходност спознаје јавности да ли се средства за реализацију таквих активности, користе на исправан, законит, економичан и учинковит начин. Централни део рада је идентификовање специфичности управног мониторинга служби безбедности Републике Србије, дефинисаног нормама системских закона и подзаконске регулативе који нормативно уређују ову област. Најзад, у завршном делу рада идентификовано је, да управни мониторинг суштински представља стални процес екстерног и интерног надзора и контроле извршавања свакодневних послова и задатака служби безбедности, кроз предузимање одговарајућих управних радњи и мера, а чији ефекти су у функцији остваривања законом дефинисаних надлежности и овлашћења.