{"title":"ДЕБЉИНСКА И ЗАПРЕМИНСКА СТРУКТУРА САСТОЈИНЕ БУКВЕ И ЈЕЛЕ У СТРОГО ЗАШТИЋЕНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ЗОФИК“ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „КОЗАРА“","authors":"Драган Ромчевић","doi":"10.7251/gsf2131031r","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"У овом раду је извршен тотални премјер свих стабала на сталној огледној површини у строго заштићеном резервату природе „Зофик”, у циљу утврђивања дебљинске и запреминске структуре. Димензијe сталне огледне површине износе 100х100 метара. Измјерени пречници су разврстани у дебљинске степене ширине 5 центиметара, а затим и у дебљинске разреде. Анализом дебљинске и запреминске структуре може се закључити да се ради о састојини која знатно одступа од пребирне структуре, да је разнодобна и да већ почиње личити на прашумски тип како по структури тако и по укупној дрвној запремини, која износи 632,69 m3/ha.","PeriodicalId":121145,"journal":{"name":"ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ","volume":"61 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2022-01-20","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/gsf2131031r","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
ДЕБЉИНСКА И ЗАПРЕМИНСКА СТРУКТУРА САСТОЈИНЕ БУКВЕ И ЈЕЛЕ У СТРОГО ЗАШТИЋЕНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ЗОФИК“ У НАЦИОНАЛНОМ ПАРКУ „КОЗАРА“
У овом раду је извршен тотални премјер свих стабала на сталној огледној површини у строго заштићеном резервату природе „Зофик”, у циљу утврђивања дебљинске и запреминске структуре. Димензијe сталне огледне површине износе 100х100 метара. Измјерени пречници су разврстани у дебљинске степене ширине 5 центиметара, а затим и у дебљинске разреде. Анализом дебљинске и запреминске структуре може се закључити да се ради о састојини која знатно одступа од пребирне структуре, да је разнодобна и да већ почиње личити на прашумски тип како по структури тако и по укупној дрвној запремини, која износи 632,69 m3/ha.