- Book学术

发布求助

文献互助智能选刊最新文献

GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE Pub Date : 2018-07-20 DOI:10.7251/GHTE1713031L

B. Lazić, M. Kostic, Svetlana Janjic

{"title":"Uporedna analiza svojstava različitih sorti lana uzgojenih u okolini Banjaluke","authors":"B. Lazić, M. Kostic, Svetlana Janjic","doi":"10.7251/GHTE1713031L","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"U okviru ovog rada ispitivana je mogućnost uzgoja i izvršena uporedna analizasvojstava različitih sorti lana uzgojenih u toku jedne godine u nizinskom kontinentalnompodručju u okolini grada Banja Luka (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Naeksperimentalnim parcelama su zasijane tri sorte lana: Jitka (Češka), Venica (Češka)i Zaječar (Srbija) uz primjenu istih agronomskih uslova, a nakon provedenih ogleda suutvrđeni: visina, prečnik i prinos stabljike, sadržaj sjemena i sadržaj dugih i kratkih vlakana.Za uzorke izdvojenih vlakana su utvrđeni: hemijski sastav (prateće supstance rastvorljive uvodi, masti i voskovi, pektini, α-celuloza, hemiceluloze, lignin i pepeo), fizičko-mehaničkasvojstava (dužina, finoća i prekidna jačina vlakana) i sposobnost zadržavanja vode (SZV).Najbolja svojstva je pokazala češka sorta Venica, kod koje je utvrđena najveća prosječnavisina stabljike i najveći sadržaj vlakana koja su imala najveću dužinu, finoću i jačinu uodnosu na sorte Jitka i Zaječar. Na osnovu provedenih ogleda i dobijenih rezultata možese zaključiti da bi, s obzirom na količinu i kvalitet izdvojenih vlakana, revitalizacija predivoglana na ovom području bila u potpunosti opravdana.","PeriodicalId":424249,"journal":{"name":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","volume":"15 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2018-07-20","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/GHTE1713031L","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

摘要

在该项目框架内，可以确定并仔细分析巴尼亚卢卡镇（塞族共和国，波斯尼亚和黑塞哥维那）周围低大陆次区域一年内种植的不同亚麻品种的发展情况。在相同的农艺条件下，在试验地里播种了三个亚麻品种：Jitka（捷克共和国）、Venica（捷克共和国）和 Zaječar（塞尔维亚），考察结束时测定了以下指标：茎秆的高度、直径和产量、结籽率以及长纤维和短纤维的结实率。以下内容被归类为分离纤维的特征：血红素成分（植物形成起始物、脂肪和蜡、果胶、α-纤维素、半纤维素、木质素和灰分的第一替代物）、物理和机械性能（纸浆、细纤维和细纤维含量）以及持水量（WHC）；以下内容被归类为分离纤维的特征捷克品种 Venica 表现出最好的特性，秸秆产量最高，纤维含量最高，每个品种 Jitka i Zaječar 的纸浆、细度和产量都最高。从结果可以得出结论，捷克品种维尼卡的秸秆产量最高，纤维含量最高，其果肉、细度和产量均为每个品种之最。

本文章由计算机程序翻译，如有差异，请以英文原文为准。

查看原文本刊更多论文

Uporedna analiza svojstava različitih sorti lana uzgojenih u okolini Banjaluke

U okviru ovog rada ispitivana je mogućnost uzgoja i izvršena uporedna analizasvojstava različitih sorti lana uzgojenih u toku jedne godine u nizinskom kontinentalnompodručju u okolini grada Banja Luka (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina). Naeksperimentalnim parcelama su zasijane tri sorte lana: Jitka (Češka), Venica (Češka)i Zaječar (Srbija) uz primjenu istih agronomskih uslova, a nakon provedenih ogleda suutvrđeni: visina, prečnik i prinos stabljike, sadržaj sjemena i sadržaj dugih i kratkih vlakana.Za uzorke izdvojenih vlakana su utvrđeni: hemijski sastav (prateće supstance rastvorljive uvodi, masti i voskovi, pektini, α-celuloza, hemiceluloze, lignin i pepeo), fizičko-mehaničkasvojstava (dužina, finoća i prekidna jačina vlakana) i sposobnost zadržavanja vode (SZV).Najbolja svojstva je pokazala češka sorta Venica, kod koje je utvrđena najveća prosječnavisina stabljike i najveći sadržaj vlakana koja su imala najveću dužinu, finoću i jačinu uodnosu na sorte Jitka i Zaječar. Na osnovu provedenih ogleda i dobijenih rezultata možese zaključiti da bi, s obzirom na količinu i kvalitet izdvojenih vlakana, revitalizacija predivoglana na ovom području bila u potpunosti opravdana.

求助全文

通过发布文献求助，成功后即可免费获取论文全文。去求助

来源期刊

GLASNIK HEMIČARA, TEHNOLOGA I EKOLOGA REPUBLIKE SRPSKE

自引率

0.00%

发文量