GADAMEROVO „PONAVLJANJE“ MIMEZISA I

Abstract

Istraživanje prati osnovne momente Gadamerove rehabilitacije pojma mimezis koji je od odlučujućeg značaja za izgradnju celine njegovog projekta filozofske hermeneutike. Istraživanje ukazuje na temeljne pretpostavke koje rukovode Gadamerovim vraćanjem „izvornom” smislu mimezisa. Analizirajući Gadamerovo razumevanje pojma igre, preobražaja u tvorevinu i vremenskog karaktera umetničkog dela, istraživanje nastoji da ukaže na temeljnu određenost Gadamerovog pojma mimezis platonističkom tradicijom, pre svega neoplatonizmom. U pogledu na platonistički postavljenu igru razumevanja mimezisa koja se kreće kroz sukob istine kao korespondencije i istine kao samoprikazivanja bitka, analize u konačnom pokazuju da je kod Gadamera na delu opetovanje, a ne ponavljanje mimezisa, te se ukazuje na nužnost napuštanja pojma istine ukoliko se zaista želi izvršiti ponavljanje mimezisa. Prvi deo istraživanja, prezentovan u ovome radu, ima za cilj provođenje najvećeg dela prethodno navedenih analiza kako bi se u drugom delu istraživanja obrazložio prethodno istaknuti zaključak u pogledu karaktera Gadamerovog pojma mimezisa.