{"title":"НЕВИНОСТ, ИСКУСТВО И НЕГАТИВНА СПОСОБНОСТ: РОМАНТИЧАРСКО ДЕТЕ У ЊЕГОВИМ МРАЧНИМ ТКАЊИМА ФИЛИПА ПУЛМАНА","authors":"Bojana Vujin","doi":"10.19090/gff.v48i1-2.2403","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Дечија књижевност је и даље под великим утицајем романтизма и идеолошке конструкције Детета као свете, наднаравне, невине фигуре, нарочито Вордсвортове слике детета као „оца човека“, творевине коју одликују невероватна духовност и наивност и која има интуитивну способност да разуме тајне универзума. Узевши у обзир ову идеју, као и актуелне теорије дечије књижевности, овај чланак анализира трилогију Филипа Пулмана Његова мрачна ткања (Северна светлост, 1995; Чудотворни нож, 1997; Ћилибарски дурбин, 2000) и показује да у њој аутор на типично постмодернистички начин тумачи идеолошки конструкт Романтичарског детета, тако што ту фигуру истовремено потврђује и подрива, кроз интертекстуални дијалог са платонизмом Вилијама Вордсворта, идејама невиности и искуства Вилијама Блејка, те теоријом негативне способности Џона Китса.","PeriodicalId":175606,"journal":{"name":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","volume":"37 7","pages":""},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2024-01-24","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.19090/gff.v48i1-2.2403","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}
引用次数: 0
Abstract
Дечија књижевност је и даље под великим утицајем романтизма и идеолошке конструкције Детета као свете, наднаравне, невине фигуре, нарочито Вордсвортове слике детета као „оца човека“, творевине коју одликују невероватна духовност и наивност и која има интуитивну способност да разуме тајне универзума. Узевши у обзир ову идеју, као и актуелне теорије дечије књижевности, овај чланак анализира трилогију Филипа Пулмана Његова мрачна ткања (Северна светлост, 1995; Чудотворни нож, 1997; Ћилибарски дурбин, 2000) и показује да у њој аутор на типично постмодернистички начин тумачи идеолошки конструкт Романтичарског детета, тако што ту фигуру истовремено потврђује и подрива, кроз интертекстуални дијалог са платонизмом Вилијама Вордсворта, идејама невиности и искуства Вилијама Блејка, те теоријом негативне способности Џона Китса.