НАСТАВА ХИСТОРИЈЕ ИЛИ НАСТАВА ВИКТИМОЛОГИЈЕ И СРБОФОБИЈЕ? О ИЗУЧАВАЊУ РАТА 1992–1995. ГОДИНЕ У ШКОЛАМА КАНТОНА САРАЈЕВО

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС Pub Date : 2019-03-03 DOI:10.7251/sic0219141v

Драгиша Васић

{"title":"НАСТАВА ХИСТОРИЈЕ ИЛИ НАСТАВА ВИКТИМОЛОГИЈЕ И СРБОФОБИЈЕ? О ИЗУЧАВАЊУ РАТА 1992–1995. ГОДИНЕ У ШКОЛАМА КАНТОНА САРАЈЕВО","authors":"Драгиша Васић","doi":"10.7251/sic0219141v","DOIUrl":null,"url":null,"abstract":"Дилему из наслова намећу садржаји актуелних закона о основном и средњем образовању, наставних програма, уџбеника и уџбе- ничких допуна у Кантону Сарајево у којима је приоритет у изучавању са- времене историје дат страдању Муслимана/Бошњака у рату 1992–1995. године, а српска страна у том рату приказана крајње негативно. У фокусу разматрања су уџбеничке допуне о рату 1992–1995. године, околности њи- ховог настанка 2016–2018. године, те реакције које су изазвале. Закљу- чку о злоупотреби наставе историје у функцији нетолерантне идеологије и политике воде: изразито моноперспективна перцепција рата уз оштру подјелу на „ми“ (хероји, жртве) и „они“ (агресори, окупатори, злочинци), из- двајање свега неколико појава и простора (дио Сарајева, Сребреница јула 1995.) из контекста пропасти Југославије и рата у БиХ, манипулације исто- ријским изворима и утврђеним чињеницама, непоштовање дидактичких принципа научне заснованости наставе и њене прилагођености узрасту ученика. Таква интерпретација рата 1992–1995. године се агресивно намеће другима, што је видљиво и у реакцијама из бошњачке средине на измјене наставних програма и уџбеничких садржаја најновије историје у Републици Српској.","PeriodicalId":136619,"journal":{"name":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","volume":"56 1","pages":"0"},"PeriodicalIF":0.0000,"publicationDate":"2019-03-03","publicationTypes":"Journal Article","fieldsOfStudy":null,"isOpenAccess":false,"openAccessPdf":"","citationCount":"0","resultStr":null,"platform":"Semanticscholar","paperid":null,"PeriodicalName":"СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС","FirstCategoryId":"1085","ListUrlMain":"https://doi.org/10.7251/sic0219141v","RegionNum":0,"RegionCategory":null,"ArticlePicture":[],"TitleCN":null,"AbstractTextCN":null,"PMCID":null,"EPubDate":"","PubModel":"","JCR":"","JCRName":"","Score":null,"Total":0}

引用次数: 0

Abstract

Дилему из наслова намећу садржаји актуелних закона о основном и средњем образовању, наставних програма, уџбеника и уџбе- ничких допуна у Кантону Сарајево у којима је приоритет у изучавању са- времене историје дат страдању Муслимана/Бошњака у рату 1992–1995. године, а српска страна у том рату приказана крајње негативно. У фокусу разматрања су уџбеничке допуне о рату 1992–1995. године, околности њи- ховог настанка 2016–2018. године, те реакције које су изазвале. Закљу- чку о злоупотреби наставе историје у функцији нетолерантне идеологије и политике воде: изразито моноперспективна перцепција рата уз оштру подјелу на „ми“ (хероји, жртве) и „они“ (агресори, окупатори, злочинци), из- двајање свега неколико појава и простора (дио Сарајева, Сребреница јула 1995.) из контекста пропасти Југославије и рата у БиХ, манипулације исто- ријским изворима и утврђеним чињеницама, непоштовање дидактичких принципа научне заснованости наставе и њене прилагођености узрасту ученика. Таква интерпретација рата 1992–1995. године се агресивно намеће другима, што је видљиво и у реакцијама из бошњачке средине на измјене наставних програма и уџбеничких садржаја најновије историје у Републици Српској.

查看原文本刊更多论文

求助全文

约1分钟内获得全文求助全文

来源期刊

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС

自引率

0.00%

发文量